Mlado leto je pred vrati. Z Učki prihajaju friški dihi. Rodulaju se nazdolun se do ruba kade jih prezame slani dih mora. Onda i Lungomare oživeje. Rastresaju se po njin veseli glasi i srebrni smeh. Teču mularija i pasi, a nogi bruse sklesane škrili. Vek-dva, i ki god više, stari grmi nadviseli se nad moren pa drhte na bavice dokle s pupi vilezaju prva zelena perića. Va štrpedeh žutega drena, javoriki al cvatućega ružmarina čut je kako kosići išću svoj obed.
Tu milinu prekida šum vali dokle naručaj zimaju slanu grotu. Kriče galebi dokle se spušćaju na Kolumbova jaja spod Lovrana. Mej ten je lih čut tak-tak-tak... To milostive šeću va visokeh takeh po najlepjen dele obalnega puta i uživaju. Kad sunce sled jače zasveti i telo se stepli, razgrnu se kapoti, pa na svilnoj bluze zasvetli ženski znamen, okićo puntapa.
PUNTAPE VA ŽENSKOJ DOTE Puntape! Njega prvo sunce obuša, onda to store čovečje oče, pa se ono štimano još jače luštri. Odvavek je puntape bilo va mode. I muškoj i ženskoj. Samo se vreme menjalo i promenilo. Nekad je neš nestalo, pak nazad prišlo, a neš je vreme pojilo i ni se vrnulo. Tako je svojni puntape bil ne samo ženski nego i muški znamen. Držalo njin je robu na ramene još va ono vreme kad muški nisu obučevali brageše i stomanji kako danas, nego su se, kot da bi va lancun zamotali, a onaj višak od tega lancuna, ki je bil preveć, prehitili bi preko ramena i stavili puntape da to drži, kako njin vetar ne bi otkril onu mušku bogatiju zdola. Kad se muška roba za obučevanje promenila, puntape njin više ni rabilo, nego je samo va ženskoj dote ostalo.
Od prveh fibul i guslic, keh je nahajala naša poznata gospa Radmila Matejčić, kot da bi recimo va Mišince spod Crekvini va Kastve, malo se tega promenilo. Od oneh nekadajneh od srebra i zlata, na ken su se svetleli dijamanti i briljanti za krajevska imena, još više i za dame od sveta, kako jih je zval Drago Gervais, puntape je doživelo najveće promeni kada je cena bižuterija zamenila drago – drago kamenje. Od onda se puntape more od sega i sačesa storit i vavek je lepo, i saka se ženska more okrunit s rećini, prsteni, bracijoleti, kolari i s puntapon da zgleda kot krizban. Zato se i reče da je saka ženska lepa aš njoj se ove novitadi pomoru da skrije ono ča njoj Bog ni najlepje regalal. Ako ženska stavi puntape na svoje telo, ono prezame duh te ženske ka ga nosi i ni važno je storeno od zlata al od morskeh perlic, stakleneh bobujic al od kušćić z dreva... More ga storit umjetnikova al težačka ruka. Puntape će zavavek bit najmanji ženski ukras ki ima svoj govor i pogovor.
Prsten govori drugačije.
Neka ga let želi, a kad ga dobije, pošne ju stiskat – okol vrata.
...