SUŠAČKA REVIJA broj 46/47 opatija GRAD MUZEJ Aleksandra Kućel - Ilić Pod Učkun je moderni turizam ćapal koreni pred puneh 160 let. Ičići, Ika, Lovran, Medveja, Mošćenička Draga, Mošćenice i Brseč se si skupa reklamiraju kot deli Opatijske rivijere, a najduju tradiciju va turizme ima Opatija, rojena na kraje 19. veka kot zimovalište za bogataši. Va lete 2004. kada Opatija slavi teh svojeh prveh 160 turističkeh let, rodile su se i neke šesne ideji i projekti. Opatijac Amir Muzur nan je povedel zanimljivu štorijicu o temu kako bi se uz opatijski turistički rojendan moglo realizirat i projekt Opatija - Abbazia: Grad - muzej austro-ugarskog kulturnog kruga - Srednje Europe... Najme, kako je povedel Muzur, Opatija je zrasla va europsku zdravstvenoturističku destinaciju va vreme Austro-Ugarske. Njiji gosti, a i neki od stanovniki su ovde prišli z seh kraji Monarhije. Arhitektura z kun se Opatija danaska štima, vile i hoteli, parki i šetališta na saken korake oživljuju vreme s kraja 19. i početka 20. veka. Kada se se to stavi na kup, pride van da je Opatija pravo i idealno mesto za obnovit stare veze med narodi Srednje Europe, va čen se ne bi pozabile i nove ekonomske i političke prilike. Po njegoveh besedah, ako bi se Opatiju proglasilo Gradon-muzejen austro-ugarskega kulturnega kruga i da tako bude prihvaćena med ostalemi zemji (Austrijun, Mađarskun, Slovenijun, Češkun, Slovačkun i Hrvackun, a morda i Rumunjskun, Poljskun, Talijun i Bosnun i Hercegovinun), grad bi se počel menjat i pretvarat va muzej na oprten. Fasade hoteli i fasade vili bi se onput morale uredit, saka bi zgrada dobila legendu z plemićken grbon i kratken opison povijesti graditelja ili vlasnika. Uredile bi se kavane, hoteli i drugi ugostiteljski objekti, pa bi saka nacija bivše Austro-Ugarske dobila svoji sadržaji ki bi odgovarali njihovoj matičnoj kulture i gastronomije. Opatija bi med ten dobila mađarske čarde, češke pivnice, bečke kavane i se tako ponaprvo... Ideja je i da Opatija uredi jedan šestan “park prijateljstva” va kega bi gradi bivše Monarhije zasadili svoja dreva. Podignuli bi se spomenici poznaten goston Opatije, postavile se spomen-ploče na više zajiki... Kroz leto bi se v Opatije menjali Dani Austrije, Dani Mađarske, Dani Slavonije, Dani Dalmacije, a med sen ten ne bi falelo kulturneh dogajaji, koncerti, predavanja i izložbi. Pa bi se dobilo, zač ne, i Straussovi dani, Krležini al Kafkini i se neki još važni dani. Mogle bi se prestavit nacionalne i regionalne kuhinji, pa uz dobro jilo i pilo još boje upoznat jeni drugeh. Nacije ke su nastale od bivše Austro-Ugarske Monarhije bi se mogle boje upoznat i na susreti gradonačelniki srednjoeuropskeh glavneh gradi, v Opatije, ka bi postala “prestolnica nad prestolnicami” Srednje Europi, kako ča je bila i na prelaske z 19. va 20. vek, mogli bi se nać ministri kulturi, obrazovanja, vanjskeh i unutarnjeh posal, premijeri, precjedniki, diplomati... Kako bi to lepo bilo da se sa ta prošlost vrne v Opatiju! Da z ovega našega lepega grada parte kulturne, ekonomske i političke inicijative od keh bi se povedalo i ke bi imele utjecaja i vanka same Srednje Europi. I da se jedanput za svagda reče kako mi ne moramo glavun bez obzira teć za Europun, kada smo i do sada i kako bili va Europe. Va opatijskoj Ville Angiolina, prvoj i najstarejoj na ovistemi prostori, mogli bi se potpiševat međudržavni i međuregionalni protokoli i ugovori. To bi za turisti bil pravi mamac, pa bi se europski gosti, ma anke i oni ki prihajaju z Amerike, Japana ale Australiji, moglo pozvat z sledećun rečenicun - sloganon: Ako želite upoznat renesansu, pridite va Firencu, a ako želite upoznat Austro-Ugarsku (Srednju Europu), pridite v' Opatiju... Projekt je pohvalan i dobro zamišjen, rabit će ga još malo doradit, a kako poveda Amir Muzur, ideja je da se Opatija proglasi “Gradom – muzejom u nastajanju” već va 2004. letu, kada se slavi 160. obljetnica turizma. Podršku ovemu projektu su do sada dali Lions Club Opatija, tvrtka Prudens Line Opatija i povjesničar umjetnosti Berislav Valušek. Važno je za reć da je na “kumstvo” nad oven projekton pristal i sam Otto von Habsburg. Zarad cele ove ideji, on je obećal i da će još ovega leta prit va Opatiju, magar mu je preko osandeset let... Eko, tako razmišljaju zaljubljenici va opatijsku povijest i oni ki bi oteli boje svojmu gradu ki je od početka turizma i prvega hotela Kvarner, do modernega vremena i sedandeseteh let kada je doživel turistički “boom”, stagniral va zadnjeh trejsetak let. Aktualno vodstvo Grada Opatije će reć da će pokle veleh ulaganji va opatijsku infrastrukturu, borbe za čisto more izgradnjun kanalizacije na Liburnije i izgradnjun i rekonstrukcijon cele palete noveh hoteli, ča je se skupa “teško” i do sto milijuni euri, Opatija konačno pasat va boja turistička vremena. Kako se danaska, ma anke i va pasaneh vremenah, se vrti, al se j' vrtelo, okole šoldi, tako će i za projekt pretvaranja Opatije va Grad-muzej Austro-Ugarske rabit parićat takujini. Dobro bi bilo da del te štorije prezamu države-sljednice Monarhije, a manje akcije urejenja zgradi, podizanja spomeniki i urejenja parki bi mogli prezet pojedini gradi. Autorica je novinarka Novog lista. Tomaševac 1907. godine Napomena: Članci iz Sušačke revije u Web izdanje ne prenose se kompletni, sa svim slikama, potpisima pod slike, okvirima, tablicama i sličnim. Za cjelovit uvid u članke pogledate papirnato izdanje. Hvala. Povratak na kazalo © 2001-2024 Klub Sušačana
GRAD MUZEJ
Aleksandra Kućel - Ilić
Pod Učkun je moderni turizam ćapal koreni pred puneh 160 let. Ičići, Ika, Lovran, Medveja, Mošćenička Draga, Mošćenice i Brseč se si skupa reklamiraju kot deli Opatijske rivijere, a najduju tradiciju va turizme ima Opatija, rojena na kraje 19. veka kot zimovalište za bogataši. Va lete 2004. kada Opatija slavi teh svojeh prveh 160 turističkeh let, rodile su se i neke šesne ideji i projekti. Opatijac Amir Muzur nan je povedel zanimljivu štorijicu o temu kako bi se uz opatijski turistički rojendan moglo realizirat i projekt Opatija - Abbazia: Grad - muzej austro-ugarskog kulturnog kruga - Srednje Europe... Najme, kako je povedel Muzur, Opatija je zrasla va europsku zdravstvenoturističku destinaciju va vreme Austro-Ugarske. Njiji gosti, a i neki od stanovniki su ovde prišli z seh kraji Monarhije. Arhitektura z kun se Opatija danaska štima, vile i hoteli, parki i šetališta na saken korake oživljuju vreme s kraja 19. i početka 20. veka. Kada se se to stavi na kup, pride van da je Opatija pravo i idealno mesto za obnovit stare veze med narodi Srednje Europe, va čen se ne bi pozabile i nove ekonomske i političke prilike. Po njegoveh besedah, ako bi se Opatiju proglasilo Gradon-muzejen austro-ugarskega kulturnega kruga i da tako bude prihvaćena med ostalemi zemji (Austrijun, Mađarskun, Slovenijun, Češkun, Slovačkun i Hrvackun, a morda i Rumunjskun, Poljskun, Talijun i Bosnun i Hercegovinun), grad bi se počel menjat i pretvarat va muzej na oprten. Fasade hoteli i fasade vili bi se onput morale uredit, saka bi zgrada dobila legendu z plemićken grbon i kratken opison povijesti graditelja ili vlasnika. Uredile bi se kavane, hoteli i drugi ugostiteljski objekti, pa bi saka nacija bivše Austro-Ugarske dobila svoji sadržaji ki bi odgovarali njihovoj matičnoj kulture i gastronomije. Opatija bi med ten dobila mađarske čarde, češke pivnice, bečke kavane i se tako ponaprvo... Ideja je i da Opatija uredi jedan šestan “park prijateljstva” va kega bi gradi bivše Monarhije zasadili svoja dreva. Podignuli bi se spomenici poznaten goston Opatije, postavile se spomen-ploče na više zajiki... Kroz leto bi se v Opatije menjali Dani Austrije, Dani Mađarske, Dani Slavonije, Dani Dalmacije, a med sen ten ne bi falelo kulturneh dogajaji, koncerti, predavanja i izložbi. Pa bi se dobilo, zač ne, i Straussovi dani, Krležini al Kafkini i se neki još važni dani. Mogle bi se prestavit nacionalne i regionalne kuhinji, pa uz dobro jilo i pilo još boje upoznat jeni drugeh. Nacije ke su nastale od bivše Austro-Ugarske Monarhije bi se mogle boje upoznat i na susreti gradonačelniki srednjoeuropskeh glavneh gradi, v Opatije, ka bi postala “prestolnica nad prestolnicami” Srednje Europi, kako ča je bila i na prelaske z 19. va 20. vek, mogli bi se nać ministri kulturi, obrazovanja, vanjskeh i unutarnjeh posal, premijeri, precjedniki, diplomati... Kako bi to lepo bilo da se sa ta prošlost vrne v Opatiju! Da z ovega našega lepega grada parte kulturne, ekonomske i političke inicijative od keh bi se povedalo i ke bi imele utjecaja i vanka same Srednje Europi. I da se jedanput za svagda reče kako mi ne moramo glavun bez obzira teć za Europun, kada smo i do sada i kako bili va Europe. Va opatijskoj Ville Angiolina, prvoj i najstarejoj na ovistemi prostori, mogli bi se potpiševat međudržavni i međuregionalni protokoli i ugovori. To bi za turisti bil pravi mamac, pa bi se europski gosti, ma anke i oni ki prihajaju z Amerike, Japana ale Australiji, moglo pozvat z sledećun rečenicun - sloganon: Ako želite upoznat renesansu, pridite va Firencu, a ako želite upoznat Austro-Ugarsku (Srednju Europu), pridite v' Opatiju... Projekt je pohvalan i dobro zamišjen, rabit će ga još malo doradit, a kako poveda Amir Muzur, ideja je da se Opatija proglasi “Gradom – muzejom u nastajanju” već va 2004. letu, kada se slavi 160. obljetnica turizma. Podršku ovemu projektu su do sada dali Lions Club Opatija, tvrtka Prudens Line Opatija i povjesničar umjetnosti Berislav Valušek. Važno je za reć da je na “kumstvo” nad oven projekton pristal i sam Otto von Habsburg. Zarad cele ove ideji, on je obećal i da će još ovega leta prit va Opatiju, magar mu je preko osandeset let... Eko, tako razmišljaju zaljubljenici va opatijsku povijest i oni ki bi oteli boje svojmu gradu ki je od početka turizma i prvega hotela Kvarner, do modernega vremena i sedandeseteh let kada je doživel turistički “boom”, stagniral va zadnjeh trejsetak let. Aktualno vodstvo Grada Opatije će reć da će pokle veleh ulaganji va opatijsku infrastrukturu, borbe za čisto more izgradnjun kanalizacije na Liburnije i izgradnjun i rekonstrukcijon cele palete noveh hoteli, ča je se skupa “teško” i do sto milijuni euri, Opatija konačno pasat va boja turistička vremena. Kako se danaska, ma anke i va pasaneh vremenah, se vrti, al se j' vrtelo, okole šoldi, tako će i za projekt pretvaranja Opatije va Grad-muzej Austro-Ugarske rabit parićat takujini. Dobro bi bilo da del te štorije prezamu države-sljednice Monarhije, a manje akcije urejenja zgradi, podizanja spomeniki i urejenja parki bi mogli prezet pojedini gradi. Autorica je novinarka Novog lista. Tomaševac 1907. godine
Pod Učkun je moderni turizam ćapal koreni pred puneh 160 let. Ičići, Ika, Lovran, Medveja, Mošćenička Draga, Mošćenice i Brseč se si skupa reklamiraju kot deli Opatijske rivijere, a najduju tradiciju va turizme ima Opatija, rojena na kraje 19. veka kot zimovalište za bogataši. Va lete 2004. kada Opatija slavi teh svojeh prveh 160 turističkeh let, rodile su se i neke šesne ideji i projekti. Opatijac Amir Muzur nan je povedel zanimljivu štorijicu o temu kako bi se uz opatijski turistički rojendan moglo realizirat i projekt Opatija - Abbazia: Grad - muzej austro-ugarskog kulturnog kruga - Srednje Europe... Najme, kako je povedel Muzur, Opatija je zrasla va europsku zdravstvenoturističku destinaciju va vreme Austro-Ugarske. Njiji gosti, a i neki od stanovniki su ovde prišli z seh kraji Monarhije. Arhitektura z kun se Opatija danaska štima, vile i hoteli, parki i šetališta na saken korake oživljuju vreme s kraja 19. i početka 20. veka. Kada se se to stavi na kup, pride van da je Opatija pravo i idealno mesto za obnovit stare veze med narodi Srednje Europe, va čen se ne bi pozabile i nove ekonomske i političke prilike. Po njegoveh besedah, ako bi se Opatiju proglasilo Gradon-muzejen austro-ugarskega kulturnega kruga i da tako bude prihvaćena med ostalemi zemji (Austrijun, Mađarskun, Slovenijun, Češkun, Slovačkun i Hrvackun, a morda i Rumunjskun, Poljskun, Talijun i Bosnun i Hercegovinun), grad bi se počel menjat i pretvarat va muzej na oprten. Fasade hoteli i fasade vili bi se onput morale uredit, saka bi zgrada dobila legendu z plemićken grbon i kratken opison povijesti graditelja ili vlasnika. Uredile bi se kavane, hoteli i drugi ugostiteljski objekti, pa bi saka nacija bivše Austro-Ugarske dobila svoji sadržaji ki bi odgovarali njihovoj matičnoj kulture i gastronomije. Opatija bi med ten dobila mađarske čarde, češke pivnice, bečke kavane i se tako ponaprvo... Ideja je i da Opatija uredi jedan šestan “park prijateljstva” va kega bi gradi bivše Monarhije zasadili svoja dreva. Podignuli bi se spomenici poznaten goston Opatije, postavile se spomen-ploče na više zajiki... Kroz leto bi se v Opatije menjali Dani Austrije, Dani Mađarske, Dani Slavonije, Dani Dalmacije, a med sen ten ne bi falelo kulturneh dogajaji, koncerti, predavanja i izložbi. Pa bi se dobilo, zač ne, i Straussovi dani, Krležini al Kafkini i se neki još važni dani. Mogle bi se prestavit nacionalne i regionalne kuhinji, pa uz dobro jilo i pilo još boje upoznat jeni drugeh. Nacije ke su nastale od bivše Austro-Ugarske Monarhije bi se mogle boje upoznat i na susreti gradonačelniki srednjoeuropskeh glavneh gradi, v Opatije, ka bi postala “prestolnica nad prestolnicami” Srednje Europi, kako ča je bila i na prelaske z 19. va 20. vek, mogli bi se nać ministri kulturi, obrazovanja, vanjskeh i unutarnjeh posal, premijeri, precjedniki, diplomati... Kako bi to lepo bilo da se sa ta prošlost vrne v Opatiju! Da z ovega našega lepega grada parte kulturne, ekonomske i političke inicijative od keh bi se povedalo i ke bi imele utjecaja i vanka same Srednje Europi. I da se jedanput za svagda reče kako mi ne moramo glavun bez obzira teć za Europun, kada smo i do sada i kako bili va Europe. Va opatijskoj Ville Angiolina, prvoj i najstarejoj na ovistemi prostori, mogli bi se potpiševat međudržavni i međuregionalni protokoli i ugovori. To bi za turisti bil pravi mamac, pa bi se europski gosti, ma anke i oni ki prihajaju z Amerike, Japana ale Australiji, moglo pozvat z sledećun rečenicun - sloganon: Ako želite upoznat renesansu, pridite va Firencu, a ako želite upoznat Austro-Ugarsku (Srednju Europu), pridite v' Opatiju... Projekt je pohvalan i dobro zamišjen, rabit će ga još malo doradit, a kako poveda Amir Muzur, ideja je da se Opatija proglasi “Gradom – muzejom u nastajanju” već va 2004. letu, kada se slavi 160. obljetnica turizma. Podršku ovemu projektu su do sada dali Lions Club Opatija, tvrtka Prudens Line Opatija i povjesničar umjetnosti Berislav Valušek. Važno je za reć da je na “kumstvo” nad oven projekton pristal i sam Otto von Habsburg. Zarad cele ove ideji, on je obećal i da će još ovega leta prit va Opatiju, magar mu je preko osandeset let... Eko, tako razmišljaju zaljubljenici va opatijsku povijest i oni ki bi oteli boje svojmu gradu ki je od početka turizma i prvega hotela Kvarner, do modernega vremena i sedandeseteh let kada je doživel turistički “boom”, stagniral va zadnjeh trejsetak let. Aktualno vodstvo Grada Opatije će reć da će pokle veleh ulaganji va opatijsku infrastrukturu, borbe za čisto more izgradnjun kanalizacije na Liburnije i izgradnjun i rekonstrukcijon cele palete noveh hoteli, ča je se skupa “teško” i do sto milijuni euri, Opatija konačno pasat va boja turistička vremena. Kako se danaska, ma anke i va pasaneh vremenah, se vrti, al se j' vrtelo, okole šoldi, tako će i za projekt pretvaranja Opatije va Grad-muzej Austro-Ugarske rabit parićat takujini. Dobro bi bilo da del te štorije prezamu države-sljednice Monarhije, a manje akcije urejenja zgradi, podizanja spomeniki i urejenja parki bi mogli prezet pojedini gradi. Autorica je novinarka Novog lista.
Tomaševac 1907. godine
Napomena: Članci iz Sušačke revije u Web izdanje ne prenose se kompletni, sa svim slikama, potpisima pod slike, okvirima, tablicama i sličnim. Za cjelovit uvid u članke pogledate papirnato izdanje. Hvala.