SUŠAČKA REVIJA broj 50/51

 


opatija

OPATIJSKI VREMEPLOV 1844.-2005.

Aleksandra Kućel - Ilić

   Duralo je malo i morda će neki reć da se va tri dni i ni moglo storit preveć, ma lepo je bilo oćutit dih pasanega vremena va najstarejen hrvacken turističken grade… Na štacijone pul Matuj skrcali su se lepo urejeni gosti. Se je bilo po nekadajnu. Šinjore va svitah i bogateh, nabraneh brhaneh, milostive damice ke još nisu videle sunca skrivale su se pod lumbrelini, a gospoda su šećala va frakeh i veštideh. V rukah su nosili šćapić, na glave su imeli kanetu ale cilindar, a va žepe na jakete facolić…

    Počatak letnje sezone 2005. ostat će zapamećen va opatijskoj novejoj povijesti. To je najme vreme va ken je Opatija doživela jenu novu lepu manifestaciju kako regal za njiji Dan grada. Organizatori, udruga «Koraki» i opatijska Turistička zajednica, dali su njoj ime K.u.K. – razglednica z Opatije. I va tri dni, klali va štoriju preko 150 dobro pripravneh i lepo obučeneh judi, provali prehitit današnju zaspalu Opatiju va pasano vreme, va slavna leta 19. veka kada je bila del Austro-Ugarske Monarhije. Va vreme kada su po Opatije pejale karoce, a va njimi bogata gospoda…

    «Stara dama» je tri dni živela obučena va starinu, obučena va vreme kada su po lungomaren hodile se same okrunjene glavi, kada su cigare pušili državnici i v Opatije pregovarali političari, a va parke gjedala palmi Isadora Duncan. Po karte je pušćal z peron tragi Antun Pavlovič Čehov, a noti Gustav Mahler i drugi uglednici pospravjeni va opatijskoj «Zlatnoj knjige gosti».

    Napomena: Članci iz Sušačke revije u Web izdanje ne prenose se kompletni, sa svim slikama, potpisima pod slike, okvirima, tablicama i sličnim. Za cjelovit uvid u članke pogledate papirnato izdanje. Hvala.

Povratak na kazalo © 2001-2019 Klub Sušačana